Нема сумње да су сушачи за руке много јефтинији за рад од папирних пешкира.Сушач за руке кошта између 0,02 и 0,18 центи електричне енергије по сувом у односу на папирни пешкир који обично кошта око 1 цент по листу.(то је једнако 20 долара у трошковима машине за сушење руку у односу на 250 долара у трошковима папирних пешкира ако је просечна употреба 2,5 листова по сувом.) У ствари, потребно је више енергије само за производњу чак и рециклираног папирног пешкира него за рад са сушачем за руке.И то не укључује трошкове сече дрвећа, транспорта папирних убруса и хемикалија које улазе у процес производње папирних убруса и трошкове њиховог наручивања и складиштења.

Сушилице за руке такође стварају много мање отпада од папирних пешкира.Велика замерка за многе компаније које користе папирне пешкире је што морају да чисте после пешкира, који могу бити свуда по тоалетима.Што је још горе, неки људи бацају пешкире у тоалете, што доводи до њиховог зачепљења.Када се то догоди, трошкови и хигијенски проблеми са папирним убрусима прелазе преко крова.Онда се, наравно, пешкири морају избацити.Неко мора да их упакује, превезе и одвезе на депонију, заузимајући драгоцени простор на депонији.

Лако је видети да су машине за сушење руку у еколошком смислу боље од папирних пешкира – чак и пре него што се у њих унесу и стабла која су уништена.

Дакле, на шта се жалити када користите сушаре за руке?
1) Неки људи се плаше да додирну кваку на вратима када излазе из тоалета и желе папирне пешкире.

Једно решење је да неке ножне прсте држите поред врата купатила, али не код лавабоа како би их имали они који их заиста желе.(Не заборавите ту корпу за отпатке јер ће иначе завршити на поду.)

2) У индустрији се дигла нека реклама да сушачи за руке издувају прљав ваздух који је свуда по тоалету на ваше руке.

А други кажу да се сам сушило за руке може запрљати и додатно погоршати проблем.

Поклопац сушара за руке треба отворити једном годишње (више у ситуацијама велике употребе) и издувати га да би се одатле уклонила прашина.

Али чак и ако се то не уради, не видимо да је у сушилици за руке присутно више бактерија него било где другде.

Брзи сушачи за руке су бољи у овом погледу јер ће их сила ваздуха природно одржавати чистијима.

Али добра ствар код скоро свих аутоматских/сензорски активираних сушача за руке је то што их уопште не морате дирати, док заиста не можете избјећи додиривање папирног убруса, зар не?(Иако је у заиста неуредним ситуацијама папирни пешкир леп јер њиме можете трљати ствари. С друге стране, сушило за руке је лепо за сушење. Могли бисмо да расправљамо заувек.)

Недавна студија истраживача са Универзитета Лавал у граду Квебек, објављена у Америцан Јоурнал оф Инфецтион Цонтрол, каже да бактерије и клице напредују на папирним пешкирима и да се неке од тих клица могу пренети на људе након што оперу руке.